Пратећи савремене трендове у светском библиотекарству, посебно после двехиљадите године, Библиотека се благовремено припремала и за прикупљање, чување и коришћење документа у електронском облику.
Тако је, током рада на Темпус пројекту „Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“, у периоду од 2010. до 2013. године, а уз пуну подршку Универзитета, формирала Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу.
PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets), је дигитални репозиторијум, који служи за поуздано и трајно похрањивање, обраду, чување, претраживање и читање/прегледање свих типова дигиталних докумената, и/или мултимедијалних садржаја, уз строго поштовање Закона о ауторским и сродним правима.
Овај сервис намењен је, пре свега, наставницима, сарадницима, истраживачима и студентима Универзитета у Нишу. Успостављен је из потребе да се научна продукција Универзитета у Нишу систематски дигитализује, архивира, трајно чува и учини доступном нишкој академској заједници, али и широј научној, стручној и уметничкој јавности.
Универзитетска библиотека у Нишу је прво почела да прикупља и архивира докторске дисертације у електронском облику. За репозиторијум се такође прикупљају и други научни радови, стручне публикације, уџбеници, дела из књижевности и уметности, и све остало што чини научну продукцију Универзитета у Нишу, има трајнију вредности и уклапа се у набавну политику Универзитетске библиотеке “Никола Тесла” – која је усклађена са потребама Универзитета у Нишу.
Поред готових радова и публикација које су већ биле објављене у штампаном облику па онда дигитализоване, које добија од аутора, Универзитетска библиотека у оквиру своје издавачке делатности прихвата и необјављене рукописе, приређује их за штампу, објављује (у штампаном и/или електронском облику), и уноси у Дигитални репозиторијум, ако их Редакциони одбор прихвати и уврсти у Програм издавачке делатности Библиотеке.
Библиотека објављује, тј.уноси у Дигитални репозиторију и дела аутора ван Универзитета у Нишу.
Дела у електронском облику, могу се ставити у јавни приступ, тј. унети у Дигитални репозиторијум Универзитета, само уз лично одобрење аутора, који потписује посебну изјаву.
Образац изјаве аутора можете преузети овде: Изјава о коришћењу
Кроз употребу CC и GNU лиценци, истовремено поштујући Закон о ауторским и сродним правима, а прихватајући Open Access идеологију, која се залаже за отворен приступ научним информацијама, могуће је дефинисати цели спектар заштите ауторских права (од најрестриктивнијег – „Allrightsreserved” – „сва права задржана”, до најлибералнијег – „Publicdomain” – „ниједно право задржано”). Више о лиценцама Креативне заједнице погледајте на адреси http://creativecommons.org.rs/?page_id=74 или у наредном тексту:
Универзитет у Нишу један је од потписника Берлинске декларације о отвореном приступу знању у области природних и хуманистичких наука.
Више о Берлинској декларација уопште можете погледати на адреси: http://openaccess.mpg.de/319790/Signatories
Значајан сегмент Дигиталног репозиторујума чине докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Нишу. Више информација о докторским дисертацијама у фонду Библиотеке, као и о обликовању, објављивању и достављању докторских дисертација, налази су у избору Издања / Дисертације.
За све додатне информације, можете се обратити Универзитетској библиотеци у Нишу, на телефон 018/523-421, или електронском поштом на адресу: info-ubn[et]ni.ac.rs
(1856–2016)
160 година од рођења Николе Тесле
С обзиром на то да Универзитетска библиотека у Нишу од 1978. године носи име нашег великог научника и проналазача Николе Тесле, Библиотека већ деценијама прикупља грађу о њему.
Током година, прикупљана су сва Библиотеци доступна издања Теслиних књига и књига о њему,као и многи чланци из серијских публикација
Kaталог публикација у фонду Универзитетске Библиотеке
Када је отпочела процес дигитализације, један од првих задатака Библиотеке био је дигитализација грађе о Тесли. Библиотека је дигитализовала више стотина чланака о Тесли, али и произвела сопствене дигитализоване текстове о њему.
Поред чланака који су доступни преко интернета, Библиотека поседује и велики број чланака о Тесли који се чувају и користе само у читаоницама, јер се, због поштовања Закона о ауторским и сродним правима, не могу стављати у јавни домен.
Зато се може рећи да Универзитетска библиотека у Нишу данас поседујевеома богату збирку литературе о Тесли, а њено стално допуњавање је трајно опредељење Библиотеке.
Дигитализована грађа о Николи Тесли подељена је у неколико целина:
- Теслини радови (предавања, патенти и чланци)
- Литература у фонду Универзитетске библиотеке (књиге, чланци, електронске публикације)
- Хронологија важних догађаја 1856 – 1943 (за Теслиног живота) и 1944 – (након Теслине смрти)
- Фото-галерија (фотографије Николе Тесле, Теслиног родног места и Тесла као инспирација уметника)
Ниш и Византија
Идеја организатора симпозијума је да окупи еминентне истраживаче који се баве византијском и поствизантијском историјом уметности, као и истакнуте научнике из оних области без чијих сазнања је немогуће у целости сагледати истори јско-уметничко наслеђе Ниша. То је подразумевало присуство историчара уметности, историчара, археолога, класичних филолога, теолога и теоретичара средњовековне књижевности, филозофије и естетике.
Намера организатора симпозијума, који има за тему ранохришћанско, византијско и поствизантијско културно наслеђе, као и одјек византијских уметничких тековина на потоње, духовно, културно и уметничко стваралаштво Ниша и Балкана, је да се научно аргументовано сагледа место Ниша у културном мозаику Европе. Окупљање угледних научника, посебно оних са Балкана, и усмеравање њихових знања на просторе града Ниша, од непроцењивог је значаја у расветљавању многих непознаница из историјско-уметничке прошлости Ниша и области која му гравитира. Само на темељима знања о богатој хришћанској прошлости може се доћи до праве слике о граду Нишу.
Задатак симпозијума је да скрене пажњу европске научне јавности на значај Ниша за свеколики хришћански свет.
(Део увода Мише Ракоције у први симпозијум, 2002. године)
НИШ И ВИЗАНТИЈА. СИМПОЗИЈУМ 17, 2018.
Марко Поповић: ОТВАРАЊЕ СИМПОЗИЈУМА, 21-22
Миша Ракоција: ОБНОВА ВИЗАНТИЈЕ 1018. ГОДИНЕ И ЦРКВЕНО ГРАДИТЕЉСТВО У НИШУ, 23-44
Ариадна Воронова: УСПОН ВИЗАНТИJЕ 1018. ГОДИНЕ И РУСКА АРХИТЕКТУРА XI ВЕКА, 45-66
Ирена Љубомировић: ПРВА ОБНОВА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА НА БАЛКАНУ ЗА ВРЕМЕ ЈУСТИНИЈАНА I, 67-74
Vania Popova: THE MOSAIC PAVEMENTS OF THE EPISCOPAL BASILICA IN MARCIANOPOLIS, 97-114
Konstantinos T. Raptis: THE BUILDING HISTORY OF THE ACHEIROPOIETOS BASILICA RECONSIDERED, 115-128
Andreas Pülz: THE EPISCOPAL DISTRICT AT SIDE/PAMPHYLIA, 187-208
Марко Поповић: ЛАТИНСКЕ ЦРКВЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ГРАДАНОВОГ БРДА, 245-256
Владимир Божиновић: ХЕРАЛДИЧКИ СИМБОЛИ НА ПАРАПЕТНИМ ПЛОЧАМА ХИЛАНДАРСКОГ ЕКСОНАРТЕКСА, 295-316
Ιωάννης Σίσιου: Ο ΑΓΙΟΣ ΓΕΩΡΓΙΟΣ ΠΡΟΣΤΑΤΗΣ ΤΟΥ ΘΕΟΔΩΡΟΥ ΛΗΜΝΙΩΤΗ, 317-340
Зоран Ракић: ПРЕДСТАВЕ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ НА СВЕТОГОРСКИМ МИНИЈАТУРАМА XVIII ВЕКА, 355-366
Проф. др Јован Пурић: ТАЈНА ЧУДОТВОРНОСТИ ИКОНА, 433-446
Дарко Тодоровић: ТЕОФИЛАКТ ОХРИДСКИ, ДВОРСКИ ПАНЕГИРИЧАР И ЦРКВЕНИ ПОСЛЕНИК, 447-464
Boriana Nanova: THE MYSTIC OF THE HEART IN THE THEOLOGY OF ST. SIMEON THE NEW THEOLOGIAN (X-XI C.)
Радивој Радић: IN MEMORIAM др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ (1961 – 2018), 517-520
НИШ И ВИЗАНТИЈА. СИМПОЗИЈУМ 16, 2017.
Љубомир Максимовић / Ljubomir Maksimović: РИМСКИ ВЕНАЦ ПРАВОСЛАВНОГ КРАЉЕВСТВА – 800 ГОДИНА ОД КРУНИСАЊА СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ / BYZANTIUM
Смиљка Габелић / Smiljka Gabelić: ПОДНЕ РОЗЕТЕ ЛЕСНОВА / LESNOVO FLOOR ROSETTES 321-332
IN MEMORIAM: АКАДЕМИК ДР ЦВЕТАН ГРОЗДАНОВ 505-508
IN MEMORIAM: АКАДЕМИК ДР СЛОБОДАН ЋУРЧИЋ 509-514
Књига у срцу памет у глави: карикатуре на тему књиге / Александар Блатник
Тесла и Ниш / Милован Матић
Соколство и Mоравска соколска жупа Ниш (1920-1941) / Звездан М. Савић
Englesko-srpski rečnik muzičkih termina i izraza / Snežana Drambarean i Dorin DrambareanEnglesko-srpski recnik
Свечано отварање Универзитета у Нишу 1965. године
Педесет година Универзитета у Нишу / Горан Маринковић
Исихазам и будизам - духовно усавршавање у православљу и будизму / Синиша Стојановић
Filozofija religije u nemačkom idealizmu / Ferid Muhić
Filozofi utešitelji: Sokrat i Platon / Ferid Muhić