Поред пригодне изложбе, која садржи публикације, фотографије и документа и мултимедијалне презентације, биће промовисано и допуњено издање књиге Видосава Петровића „Ратна престоница Ниш 1914 –1915“.
Овај догађај има посебан значај за Универзитетску библиотеку „Никола Тесла“, због чињенице да се она налази у згради Универзитета, некадашњој згради старог Окружног начелства у Нишу.
Историјски, ова зграда значајна је по томе што је у њој у првим годинама по избијању Првог светског рата, када је Ниш био привремена престоница Србије, било и седиште српске владе. Све политичко-дипломатске акције на нивоу владе у то време до октобра 1915. године вођене су у њој.
У периоду од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Два дана по усељењу у зграду, у уторак 28. јула 1914. године, стигла је званична објава рата Србији од стране Аустроугарске. На начин јединствен у дипломатским односима – путем телеграма, објава рата је стигла у зграду тачно у 12.30 сати. Телеграм је био потписан од стране Бертхолда, тадашњег министра иностраних послова Аустроугарске. Примио га је секретар Министарства, Саимовић, који га је одмах однео председнику Пашићу, смештеном у сали на првом спрату изнад улаза (данашња читаоница Универзитетске библиотеке).
Након тога, од лета 1914. до јесени 1915. године, све акције српске владе са страним дипломатским представницима и члановима Југословенског одбора одвијале су се у овој згради.
Овде је 4. септембра 1914. године потписан и ''Нишки споразум'' измећу Србије и Албаније, који је на власт у Албанији довео Есад-пашу Топтанија и који је предвићао савез између Србије и Албаније.
За време окупације, бугарски цар Фердинанд позива у Ниш немачког цара Вилхелма IIи аустроугарског претедента на престо и будућег цара Карла, поводом смотре војних јединица, на тргу испред старе нишке Саборне цркве. Дефиле војске, тројица царева посматрају са балкона Окружног начелства.
